Žene matematičari 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 15

Садржај
Жене математичари
Традиционално, људи сматрају да би математичари морали бити мушкарци. Историја математике, међутим, бележи и знатан број жена које су допринеле овој науци, упркос дискриминацији која их је вековима спречавала да се баве науком.
Осим што су трпеле дискриминацију, жене математичари имале су још нешто заједничко. Међу математичарима оба пола има много оних који потичу из математичких породица. У случају жена тај проценат је много већи. Могуће објашњење је да жене које не потичу из математичких породица, и у случају да су поседовале потенцијалне могућности и таленат, нису биле потстицане.
Приметно је, такође, да је раније велики број математичарки долазио из богатијих породица, што говори о томе да је материјална независност била неопходна да би жене биле у могућности да развијају свој таленат.
Карактеристично је исто тако да се многе математичарке нису никад удавале, добрим делом због тога што за удате жене није било друштвено прихватљиво да следе научну каријеру. С друге стране, мало је мушкараца било спремно да ступе у брак са тако „контраверзним“ женама.
Са малим изузецима, жене су практично биле искључене из математике све до половине 20. века. У другој половини 20. века ситуација се умногоме променила, мада и даље у том погледу постоји неравнотежа.
Данас девојке чине око половине броја студената на студијима математике, али то још не значи да је математика постала „женска“ наука.
Хипатија из Александрије (355/370 - 415)
„Задржи право да мислиш, јер и погрешно мислити
је боље него не мислити уопште“
Позната је тачна година Хипатијине смрти, али не и година рођења. Неки као њену годину рођења наводе 370. годину, док други тврде да је рођена око 355. године и да је у моменту смрти имала око 60 година.
Ниједно њено дело нити писмо није сачувано. Оно што је познато о њеном животу, пре њене трагичне смрти, долази углавном из сачуваних писама њеног ученика Синесија.
Њен отац је био Теон, један од најобразованијих људи Александрије тог доба, од кога је наследила љубав према науци, нарочито математици и астрономији. Поред математике и астрономије, Хипатија се бавила медицином и филозофијом.
Иако њена дела нису сачувана, познато је да је написала опширне коментаре чувене Диофантове Аритметике и Конусних пресека Аполонија. Данас се сматра да су њене радове користили математичари позне антике и раног средњег века, па чак и такви умови попут Декарта, Њутна и Лајбница. У њене проналаске убрајају се ареометар (инструмент за одређивање густине течности), астролаб (инструмент за одређивање географске ширине и положаја небеског тела) и уређај за детилацију воде.
Хипатија се истицала како лепотом, тако и говорничком вештином. Око 400. године је почела да држи предавања у Александријској школи пред великим бројем слушалаца, који су ценили њено мишљење, не само о науци, него и о практичном животу.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com